Triglav  2864 m.n.v

02.04-03.04.2011.

Iz Beograda smo krenuli nas četvorica put Slovenije 01.04.2011. u 22h. Nakon noći vožnje jutrom smo bili u Sloveniji u Mojstrani, malom seoskom mestu ispod Julijskih Alpa odakle kreće uobičajena tura ka Kredarici i Triglavu.

Oko 7h nalazimo se sa dva drugara Slovenca, Branko i Matej, koji će nam pomoći i sprovesti do Triglava. Jedan je planinski vodič, drugi je alpinista. Nakon kafe u lokalnoj kafanici terenskim vozilom odlazimo do doline Krme gde raspakujemo opremu, prepakujemo rance i krećemo na pešačku turu do doma Kredarica. Polazna pešačka tura kreće sa nekih 900 mnv. Vreme je odlično, temperatura je u plusu, al` je sneg podosta stegnut i nije problem za pešačenje, dobro drži. Kroz dolinu Krme, između dva masiva stena, prolazimo preko već pokrenutih lavina koje su protutnjale pre neki dan. Poneka se lavina odvali, ali samo ih čujemo sa druge strane masiva tako da sa naše za sada nema opasnosti. Na pola puta, posle nekih 4,5 sata hoda, pravimo manju pauzu kod Planinske kuće koja ne radi i nastavljamo dalje prema Kredarici. Dosta planinara Slovenaca ide u planinu sa skijama, bordovima. To je za njih sasvim normalno, kao odmor za vikend. Slovenci su poznati kao odlični skijaši i alpinisti i veoma su aktivni u prirodi.

Nakon 8 sati pešačenja sa teškim rancima stižemo do Kredrice 2525 mnv. Nije bio nimalo lak zadatak i dosta nas je izmorilo. Odlazimo u dom u već rezervisanu sobu od 11 eura po osobi i ostavljamo stvari.

Dok se mi raspakujemo, naš drugar, alpinista Matej, kreće sam da osvoji Triglav u predvečerje. Na prvi tren mislili smo da je poludeo, ali nakon 3 sata, pre samog sumraka, eto Mateja vraća se sa vrha i to osvojenog. Sad smo shvatili koliko je čovek veoma spreman i iskusan, za svako poštovanje.

Večeramo u trpezariji i poneko pivo nas okrepljuje, spremamo se da polako, odlazimo na spavanje, ali pre toga izlazimo napolje da uživamo u zalasku sunca koje je na ovim visinama doživljaj za sebe. Svetlost je neverovatno crvena i pogled je fantastičan. Nekoliko fotografija, već se smrkava i bežimo u dom na počinak.

Jutro 03. april, prohladno. Pakujemo se i u 7h, spremamo na uspon severnom stranom na Triglav. Pojačan vetar nam na ulasku u smer daje bojazan da može da bude nezgodno, ali već nakon par prevoja vetar slabi u postaje podnošljivo za penjanje.

Već na samom ulasku u smer videli smo da neće biti lako, iako je zaleđena strana, poprilično je eksponirana sa svih strana. Koncentracija je veoma bitna i pažnja mora da bude 100 posto. Ja bih slobodno mogao da potvrdim da je ovo alpinistički smer. Stena je na nekim delovima suva, na nekim delovima poleđena. Cepini se koriste uglavnom šiljatim delom i to jedva da uspevamo da ih zabodemo od čvrstine leda.

Problem je jer nema osiguranja. Sajla, koja je tu leti, sada je ispod snega. Tek se na nekim delovima vidi i više će nam pomoći pri silasku nego na samom usponu.

Ne možemo da postavimo svoje osiguranje, jer nema mesta za obilazak, a zbog velikog broja penjača, samo bismo napravili problem njima koji su dosta brži u usponu. Stoga nam ostaje da se maksimalno koncentrišemo i nema mesta za greške. Rizik je prevelik.

Nakon sat vremena prelaska stena i eksponiranog dela, dolazimo do grebena Malog Triglava. Sada smo, čini se, na dosta sigurnijem delu, ali sada nailazimo na noževe. Takođe su eksponirani i tanki. Sajla se vidi, ali se ne može koristiti. Malo je dalje i tako gazim nogu pred nogu, lagano i koncentrisano, da ne zakačim neku derezu. Prelazim noževe i sačekujem drugare. Ujedno pravimo pauzu i čekamo da se spusti grupa penjača sa završne stene Triglava kako bismo mogli mi da nastavimo penjenje na istu.

Nakon pola sata grupa prolazi pored nas i mi nastavljamo dalje u završnu stenu do samog grebena Triglava. Sajla je delom vidljiva i pomaže pri usponu. Nakon dva sata, kad smo krenuli od Kredarice, nas trojica smo na vrhu Triglava, najviši vrh stare Jugoslavije. Naši drugari Slovenci i jedan naš član ekipe, Zveki, su već krenuli na silazak. Izašli su pola sata pre nas na vrh. Pravimo par fotografija. Vreme je fenomenalo, sunčano, bez vetra i doživljaj je mnogo dobar. Dosta napora smo uložili da bismo bili ovde i to se teško može rečima opisati. Sada nas čeka silazak. Sunce već naveliko greje jako, sneg se topi i klizavo je. Čeka nas dosta opasnih deonica.

Polako silazimo. Oseća se proklizavenje na nekim delovima, dosta se propada i sneg se lepi za dereze što otežava prijajanje istih. Skoro ceo smer silaska smo morali da ispenjavamo sem delova na grebenu. Na delovima gde je stena ispod još je čvrst led, pa je klizavo. Već smo na izmaku snage, a treba sići zahtevne deonice, a potom još do doline Krme.

Posle nekih dva sata ispenjavanja već smo pri samom kraju smera. Ostala je još jedna eksponirana deonica i silazak na greben gde je dom. Polako idem nogu pred nogu, i evo nas kod Kredarice.

Silazimo do Kredarice gde sumiramo stvari i pravimo pauzu. Nakon sat vremena pakujemo stvari i čeka nas dug put do Mojstrane. Sneg je otopljen, mokar i dosta se propada. Namučili smo se baš mnogo dok smo sišli. Oko 17h smo u dolini Krme, pakujemo stvari u terensko vozilo i krećemo sa drugarima do Mojstrane na piće i polagano na put za Beograd.

Visinska razlika prvi dan 1600 met

Visinska razlika drugi dan 2500 met

Organizacija:

PSD Kopaonik

Učesnici :

Dragan Pavlović- PSD Kopaonik

Vladimir Stojanovski - PD Dimitar Ilijevski Murato ,Pelister

Aleksandar Tijanić  -PD Radnički

Branko Vidmar- SLO

Matej Bizjak -SLO

Tekst :Aleksandar Tijanić

Fotografija: Aleksandar Tijanić  , Vladimir Stojanovski