VITOŠA - DOČEK NOVE GODINE

         Sa parkinga iza Opštine oko 23.00 krenusmo za Vitošu. Sa vozačem, nas 21 i minibus pun stvari. Žurimo da što pre izađemo iz grada pa pravac Niš. U Beogradu, iza nas ostaje prohladna noć- temperatura pada na -10⁰S. Polako prolazimo skretanje za Smederevo, Požarevac i konačno stajemo na OMV pumpi kod Aleksinca. I dok odmaramo, pristiže i Milanka Arsić sa svojom grupom, krenuli su i oni za Bugarsku. Za razliku od nas oni idu nešto dalje- za Borovec. Posle kraće priče nastavljamo put preko Niša i obilaznicom, pored Pirota, stižemo na granicu. Kratko zadržavanje na našoj strani, a onda na bugarskoj, kao i uvek- posebna procedura, ne sa nekim valjanim razlogom, ali uvek je tako tek da se zna.

         U Sofiju stižemo oko 7.00 po našem vremenu, po bugarskom u 8.00. Na ulicama samo ko mora, jedva nađosmo jedan otvoren bar u glavnoj ulici. I dok ubijamo vreme, dok se potpuno ne razdani, pijuckamo kafu i nadamo se dobrom provodu. Konačno krećemo u obilazak Ruske crkve. Crkva u ruskom stilu sa zlatnim kupolama jedno vreme bila je i diplomatska crkva, sad otvorena za sve posetioce. Nastavljamo put pored crkve Svete Sofije do crkve Svete Nedelje. Stara crkva u kojoj se nalaze mošti srpskog kralja Milutina u kovčegu sa poklopcem od stakla (ljudi su nekada bili definitivno niži).

         Sofija ima i Metro koji još nije u funkciji kako je planirano (nemaju sredstava), ali koliko se dobro vidi u samom centru nešto se raskopava. Pirotska ulica u centru Sofije, vidi se kao kod nas, kako na televiziji kažu NEDOSTAJU INVESTICIJE. I konačno pijaca koju brzo prođosmo pa u jednoj od uličica- na ručak. Konobarica iznenađena tolikim brojem ljudi u rano pre podne samo klima glavom, vrti se nešto, ali ništa ne donosi. Konačno stiže i pileća čorba koju oni zovu supa- u svakom slučaju ukusna. Konačno krećemo za Vitošu. Planina visoka preko 2000m, do doma ima oko 15km.

          Polako pada noć i posle nekih pola sata smo u domu BELITE BREZI. Dom je stare gradnje, sa kaminom u dnevnoj sobi, stolovima od debelog drveta, odiše romantikom.

1.1.2011. Polazak do Mominih skala putem oko dva kilometra od doma. Dan sunčan tako da se u daljini vide vrhovi planina oko Sofije. Nastavljamo put uz Vitošu prema Golom vrhu. Na Vitoši ima više domova, neki ne rade ali se vidi da su nekada bili maksimalno posećeni. Kod zadnjeg doma skrećemo levo stazom kroz šumu i za jedno sat vremena izlazimo na prtinu koja vodi na zaravan između dva vrha. U daljini se vidi vrh Vitoše sa žičarom i domom. Posle kraćeg zadržavanja i slikanja, silazimo prečicom do Mominih skala i BELIH BREZA.

2.1.2011. Polazimo u 8.00 za Borovec. Put vodi kroz Sofiju, preko Blagojevgorada, do Boroveca dosta dobrim putem oko 135km. Na Rili i Pirinu dosta snega u dolini ga uopšte nema. Borovec, stari gradić sa kućama uređenim kao kafanice, inače sa Vitošom glavni zimski centar u Bugarskoj. Polazimo prema Blagojevgoradu i Rilskom manastiru. Kolona vozila iz Sofije i Makedonije, mada se nađe i neko vozilo sa tablicom BG. U sumrak stižemo pred kapije Rilskog manastira. Na brzinu se fotografišemo i obilazimo manastir, inače najveći i najpoznatiji manastir u Bugarskoj smešten ispod belih vrhova planine Rile. U Sofiju stižemo noću i u domu smo oko 20.00

3.1.2011. Polazimo za Beograd, posle kraćeg lutanja prolazimo kroz Sofiju i pravac Srbija. Inače, u Sofiji su slabo obeleženi putni pravci. Za Beograd samo jedna tabla i to već na izlasku iz grada. Kraće se zadržavamo u kafani na izlasku iz Sićevačke klisure, pa preko Niša i Aleksinca stižemo u Beograd oko 20.00.

Putopis sastavio: Zlatko-Zlaja Kostić