Bjelasica 2007.

Ucesnici: Makarije, Mira, Jagodica, Čika Bane, Dunjić, Pop, Bane ,Maja, Čeda, Srki, Goran, Stojić, Ivan.
Organizator :Snežanica
Vođa: Željko

29.11. 07

Polazak iz Beograd,svraćamo u Kajmakčalan da se pozdravimo sa društvom, to traje, Zlaja nas vozi na stanicu, kasnimo, uzbuđena sam, naši vozovi, ne prestajem da ih obožavam,imamo duple rezervacije, još nismo ni krenuli a već moramo da se “bijemo” Uz puno smeha smestamo se u slobodan kupe i polazimo put Crne Gore.

 

30.11.07
Dolazak u Mojkovac, burek, rakijica i uspon do doma. Brskovo. Počinje kiša, vreme loše,odlučujemo da neidemo na pesacenje, odmaramo učim da cepam, drva, čini mi se da sam rođena za sekiru!

 

01.12.07
Žestoka tura! Zekova glava 2.117 m.n.v Crni vrh 2.139 m.n.v povratak preko Šiškog jezera, i ako smo krenuli jako rano i nismo pravili veće pauze,uhvatio nas je divan romantičan mrak, ali posle 13 sati hoda tragovi od medveda na koje smo naleteli bili su nam smešni iako su bili svezi! Grupišemo se u naša kolona se probija kroz šume Bjelasice do puta koji vodi do doma i smeh nadjačava umor! Ovde ću spomenuti i jedan događaj koji treba da služi kao primer: naš otac Makarije je odlučio da se odvoji od grupe i ide drugim putem (ni sam ne zna zašto je to uradio). Sve je bilo OK dok nije naleteo na tragove medveda koji mu nisu kao nama bili nimalo smešni. Odlučuje da noć provede u obližnjem katunu i da se više nikada ne odvoji od svoje mečke, pardon od svoje grupe! Ukupno pređenih kilometara za taj dan 40. Po povratku u dom otvaramo šampanjac, stalni učesnici ove sad već tradicionalne akcije već znaju, proslava Snežanicinog rođendana, uz puno dobrog vina i raspoloženja, 7 vrsta rakije i naše neizbežne i neponovljive prijatelje Gorštake pevamo duboko u noć!

02.12.07
Polazimo na divnu turu za uživanje. Grebenska tura : Marinkovac 1.680m.n.v Bjelogrivac 1.970m.n.v Turjak 1.912m.n.v Mučnica 1.809. Sve je pod snegom, prelepo, zaista sam uzivala, Bjelasica se još jedanput pokazala kao prava lepotica! Ovde se delimo - jedan deo grupe se vraća kućama a drugi ostaje još jedan dan.

03.12.07
Ceo dan pada kiša!Odlučili smo da pojedemo sve zalihe hrane (zalihe pića smo odavno popili). Kada su nam ostale još samo jabuke resili smo da krenemo! Dolaze i naši Gorštaci da nas isprate. Odlazimo prvo do kuće Božovića da se ispozdravljamo,to pozdravljanje je trajalo par sati, sa par litara rakije. Baklavica bi rekao: “Ja znam za red” i mi smo znali za red pa jedva nekako uspesmo da ustanemo a da ne uvredimo domaćina. Dok smo još mogli da hodamo odosmo i do Veskove kuće da se i tamo “ispozdravljamo”. Počesmo sa novom litrom kad eto ti nasih Božovića već se uželeli pa dosli da se jos jednom pozdravimo…. Sedamo u taksi, pogađate - kasnimo na voz, ali imamo još taman toliko vremena da svratimo u dve lokalne kafane, učestvujemo u dve lokalne tuče sa nasom sad već braćom Gorštacima da na vreme utrčimo u voz, pistaljka se čuje, smejemo se bez prestanka, grlimo se, ljubimo. Želimo da se sto pre ponovo vidimo na nasem ili njihovom terenu, nebitno je!

Akcija uspešna!

BJELASICE, VOLIM TE!