Izveštaj sa akcije RAMAĆKI VISOVI

-----Krenulo je  nas osamnajest minibusom preko Mladenovca, prema Oplencu po izuzetno

lepom danu za ovo doba godine. Posle kraćeg zadržavanja za jutarnju kafu put nastavlj-

amo preko donje Šatornje skrenuvši levo prema manastiru Nikolje. Manastir se nalazi

u udolini Nikoljskog potoka, ograđen zidom,lepo uklopljen u amijent i uvek posećen.

Posle priče o manstiru i njegovoj istoriji put nastavljamo preko Stragara za selo

Ramaća.

Samo selo se nalazi u zaleđini dva ne baš visoka brda pa ih u narodu nazivaju

po imenu sela Ramaćki visovi. Dok se selo još polako budi obilazimo staru crkvu

Kumanica koja se nalazi na ulazu u selo pored starog seoskog groblja. Crkva izgleda

malo čudno, građena u prednjem delu od drveta u zadnjem od kamena ne liči ni na jednu

crkvu meni dosad viđenu , u svakom slučaju Autentično.

Pošto je stari sveštenik bolestan posle kraćeg razgledanja uputismo se prema

Desimirovoj kući. Inaće Desimir je visok dedica za izuzetno dobrim i velikim

podrumom punim buradima Jabukove i Šljivove rakije, na kojima u nekom organizovanom

neredu stoje gajbe sa tek donetim Jabukama Pošto  je znao da dolazimo Desimir nas

dočekuje na pragu podruma sa napola otvorenim vratima. Posle napornog puta probasmo rakiju

više puta, za nas poznavaoce sasvim normalno, za one koji prvi put dolaze malo

čudno. U međuvremenu dođoše i komšije sa sirom, kajmakom i lepinjama tako da poče

degustacija i kupovina pa se i oni u prvi mah malo začuđeni oslobodiše i nasta larma.

Idemo seoskim putem oko nas seljaci samo gledaju pa kad čuju da smo iz Beograda sve im

jasno, a kad čuju gde idemo ništa im nije jasno. Sam uspon na visove nije ni naporan ni

dug, ide se kolskim putem koi je u dobroj meri unistila voda i koi baš i nije u čestoj

upotrebi.Posle oko pola sata skrećemolevo i spuštamo se sa druge strane prema livadi

u podnožju. Okolo proplanci u daljini se kao na dlanu vidi Rudnik i Cvijićev vrh tako

da Foto aparati samo škljocaju. Posle kraćeg odmora na livadi nastavljamo put kroz

šumu, okolo proplanci,čuju se ptice, pa neka mi neko kaže da postoji lepša zemlja od

SRBIJE.

Kod Bojića kuće kratak odmor, a zatim prema manastiru Voljevča gde se na oko par

kilometara pre razdvajamo i nas šestoro krenemo neobeleženom stazom. Posle oko dva

kilometra polako se spuštamo i skrećemo levo i onda niz brdo kroz šumu, posle pola

sata nailazimo na markiranu stazu i nedaleko na manastir Voljevča. Dolazi i prva

Grupa sa Bobanom pa zajedno razgledamo manastir i spomen sobu. Put nastavljamo prema

Aranđelovcu i oko 21.00 stižemo u Beograd.

Putopis sastavio: Zlatko-Zlaja Kostić.