Kavkaz ili Zakavkazje je ledena planina,divovskih grebena i glečera,proteže se 1500 kilometara između Crnog mora i Kaspiskog jezera,između Rusije i Gruzije,na granici Evrope i Azije.Ovo područje je od davnina naseljeno,tako da ima dugu,ali i burnu istoriju.U srednjem veku celo područje je bilo osvojeno od strane Arapa.Potom je Kavkaz dugo vremena bio na granici tri velika carstva Otomanskog,Ruskog i Perziskog.Zatim je celo područje Kavkaza 1918 godine ušlo u sastav Saveza Sovjetskih Republika, prvo kao Transkavkaska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika,do 1936 godine,kada su formirane Armenska,Gruzijska i Azerbejdzanska SSR.Nakon raspada SSSR-a,celi region Kavkaza čine tri države:Armenija ,Azerbejdzan i Gruzija.

Severni Kavkaz je pod suverenitetom Rusije, tako da ga mnogi ne ubrajaju u ovu regiju,i ako je prirodno celi region Kavkaza nedeljiva celina.Danas je ovo područje sa margina prošlosti, ponovo postalo zanimljivo,kako zbog svog položaja, tako i zbog svojih velikih prirodnih bogastava,zbog čega je region Kavkaza,danas politički vrlo nestabilan region.

Najviši vrh Kavkaza je zapadni Elbrus,visok 5642 metra,najviši je vrh Evrope i alpinisti sveta više ne smatraju najvišim vrhom Starog kontinenta Mon Blan (4807m.)u Francuskoj, već Elbrus u Rusiji.Ovaj ugašeni vulkan čine tri vrha: jugozapadni (5600m),istočni (5642m)i zapadni ( 5642m).Prve planinare Kavkaz je privukao 1807 godine kada je na jedan od njegovih vrhova - Kazbek (5047m)pokušao da izađe H.J.Klaprot. Kavkaska vojska je 1829 godine organizovala,pod rukovodstvom generala Emanuela ekspediciju na Elbrus.Desetog jula te godine vodič Kiral Haširov je stupio na istočni Elbrus.Mnogo godina je trebalo da prođe dok vrhovi Kavkaza nisu postali sastajalište evropske planinarske elite. Engleska ekspedicija je bila među prvima.Godine 1874 uputila se u moćan planinski lanac na kraju sveta, bar im je tako izgledalo, i osvojili zapadni Elbrus.

Doći do Kavkaza kopnenim putem kolima ,mini busem ili autobusom je poseban podvig i avantura a za pojedince i pravo mučenje u zavisnosti kako ko doživljava ovakvo putovanje. U svakom slučaju ostaje u sećanju.
Krenulo je 26 -oro učesnika ekspedicije u organizaciji planinarskog drustva Radnicki iz Beograda 28. juna u 23.30 ispred opštine N.Beograd .Dva mini busa spremna da prevale nepunih 3000 km u jednom pravcu.Grupa je bila nacionalno mešana , Jugoslavija u malom ,nedostajali su nam samo slovenci da bi bili kompletni.Prolazak kroz teritoriju Moldavije bi skratio put s za jedan dan , ali zbog komplikovanost vađenja vize sam odustao od te varijante i odlučio da je ovog puta za razliku od ranijih godina zaobiđem.Vozač Rajko, koji već treći put učestvuje u ovoj ekspediciji je detaljno razradio maršutu kretanja kroz Rumuniju , Ukrajinu i Rusiju.Na tako daleko putovanje četvorotočkašem prvi dan je najteži dok se čovek ne navikne da iz konforne sredine naših stanova bude u skučenom prostoru mini busa, ali već drugog dana je lakše a trećeg vam je sasvim sve jedno.Kretati se kroz Ukrajinu a pogotovo kroz Rusiju stičete utisak da prolazite kroz zemlje prave hajdučije.Harač od strane carinskih službenika i policije na putu je neopisiv.Da bih brže prošli granicu to jest da vas nebi bez obrazloženja držali po 5 - 6 i više sati vi sa svakim kontaktom carinskih službenika stavljate po 10 eura u pasoš da bi Vam sredili papirološke formalnosti oko prelaska granice.Ako to ne uradite onda sigurno čekate drugu smenu pa čak i treću smenu carinskih u ovom slučaju Bogova jer se tako i ponašaju.Ali to nije kraj, jer posle samo par pređenih kilometara će vas zaustaviti policija na putu sa i izmišljenim prekršajem. Sada na scenu stupa novcanica recimo od 10 dolara stavljena u vozacku dozolu.To Ljubazni policajac sa zadovoljnim smeškom stavlja u đžep da nevidi njegov kolega i preteći vam prstom pokazuje kako je sada velikodušan pa Vam ovog puta oprašta sa rečima da vodite računa kako vozite.Komična scena na ovom avanturističkom putovanju je Darkovo pražnjenje bešike pored žbunja koje ga je koštalo verovali ili ne 20 eura.Stadosmo u kasnim večernjim satima u jednom mestu pored puta koje je bilo najosvetljenije sa parkiranim kamionoma noseći se mišlju gde kamiondzije staju tu je i najbolja hrana.Posle par minuta pojavljuje se kampanjola sa policijom i ukorom da smo nepropisno parkirali svoja vozila.Prvo su tražili 100 ali se zadovoljiše i sa 20 eura i 200 rubalja koje sam trenutno imao.Nesrećni Darko kome je prigustilo nije ni primetio da je u blizini wc, a odmah pored i par devojaka sa svojim makroima koje nude svoje blic usluge nego stao pored prvog žbuna.Ali ne leži vraže, budno motre policajci da je to remećenje javnog reda i nepristojno ponašanje i Darka hoće da hapse . E sada nastupa Rajko sa jako dobrim ruskim naglaskom.Bogami pogadjanje je trajalo skoro sat vremena i oni pristadoše na 20 eura.Nastavismo put i najzad 2 .07 oko podne stigosmo u region Kavkaza u selo Elbrus.Smeštaj u alp lageru Adolsju koji se nalazi na visini od 1800m.Raspremanje ,podizanje šatora i upoznavanje sa pravilima u kampu i okoline.
03.07. Prvi aklimatizacioni dan.Doživeti masiv Kavkaza ne možete odlaskom direkno u masivu Elbrus i raditi aklimatizaciju na samom Elbrusu sa povećavanjem visine.Šteta je ne obići i druge predivne doline a verujte ima ih mnogo.Sa dobro raspoloženom grupom krenuo sam ka glečeru Irik, pre toga prošli smo kroz selo Elbrus pa stazom koja nas vodi uzvodno reke Irik do izvora mineralne vode koja izvire ispod jedne stene, pa pored prirodnih skulptura slične kao u Djavoljoj varoši kod nas.Laganim hodom uživajući u predivnom prizoru načičkanih snežnih vrhova koji su nas okruživali dostižemo visinu od 3200m. Pravimo poveću pauzu,i posmatramo vrh Udzbe koji se sastoji od dva identična vrha ,razlika po visini jedno desetak metara.Davnih godina za vreme bivše Jugoslavije , jedini čovek iz Srbije poznati alpinista Zvonko Blažina sa još jednim slovencem izvršili su prečenje Udzbe.Do današnjih dana to niko nije ponovio iz Srbije.Sledi povratak u kamp.

04.07. Drugi aklimatizacioni dan.Uspon na Čiget 3460m.Obično se iz naselja Čiget ide uspinjačom do 2700 m .pa laganim hodom do 3640m. Na vrhu zatičemo poveću grupu planinara a među nima i dva planinara iz Slovenije.Ne propustismo priliku da ih pozovemo na jedno grupno fotografisanje ,tako da smo sada bili kompletni, Jugoslavija u malom na Kavkazu.Sledi silazak do mesta Čiget i konzumiranje Kavkaskog šašljika ( ovčetina na žaru) ,sve to zalivajući pivom. Vrativši se u kamp počinjemo sa pakovanjem opreme za sutrašnji dan jer nas čeka Elbrus.

05. 07. U 10 h. sa spakovanim stvarima i kompletnom zimskom opremom našim prevozom krećemo ka Azau pre toga prijavivši grupu gorskoj službi spašavanja.Azau je mesto na 2000m.odakle počinje uspon Gondolom na 3000m.pa dalje do stanice Mir na 3500m. pa odatle još jedan cug uspinjačom do Garabaši na 3700m.Radičević Negoslav iz P.D.Kopaonik je odlučio da krene pešaka od Azau sa 2000 m. i da izađe do Prijuta ađinacat 4200m.Tako je i uradio.Mi smo u međuvremenu ratrakom sve teške stvari prebacili na 4200m. a mi laganim hodom takođe izašli do Prijuta podigli logor - šatorski smeštaj.U međuvremenu i Nega je stigao.Počinju i prvi simtomi visine da se osećaju kod pojedinaca u obliku glavobolje ,mučnine i usporenih pokreta.Po podizanju logora sledi topljenje snega jer svaki u grupi je svestan da mora dnevno da se popije od 3 do 4 litara vode jer je to jedan od glavnih uslova pored dobre aklimatizacije i fizičke spremnosti pojedinaca da se izađe na vrh.

06.07.Dan predviđen za aklimatizaciju.U 9h krenuli smo laganim hodom kojim ćemo ići i na glavni uspon do Skale Pastuhova na visini 4800 m.Od nas 26-toro samo Jelena iz Mostara nije krenula jer joj je zbog uticaja visine bilo jako loše.Ostala je u svom šatoru pod uslovom ako joj se stanje pogorša da odmah sledi spuštanje na nižu visinu.Prilikom aklimatizacionih uspona od predhodnih dana prirodno su se formirale dve grupe, brža i sporija.Odmah sam doneo odluku da prilikom glavnog uspona budu dve grupe, brža na čelu sa Milanom Radovićem P.D.Komovi iz Podgorice jer to čovek koji ima veliko iskustvo na velikim visinama , a ja sa sporijom grupom.Do Skale Pastuhova na 4800 m. nam je trebalo 2,5 sata što je jako dobro.Zadržali smo se jedno sat vremena i vratili u bazu. Jeleni je već mnogo bolje tako da je i ona tog dana povećala visinu do 4600 m.

07.07.Ustajali smo kako je ko hteo jer je u planu da ovog dana odmaramo uz praćenje prognoze pa tek u 23 .00 krenemo na završni uspon.Obično ostale ekspedicije kreću oko 2.00 posle ponoći a neki koriste Ratrak da ih doveze do Skalae Pastuhova pa odatle kreću na uspon.To su uglavnom agencijski penjači. Naša konstatacija je bila da samo pravi planinari kreću od svoje baze.Vreme nam je ipak bilo naklonjeno bez obzira na pojavu pojedinih uznemirujućih oblaka.U 23.00 po planu krenusmo po već dogovorenom redosledu.Milan napred sa jačom grupom , a ja sa sporijom.Pun mesec nam je osvetljavao stazu koja je ovom prilikom bila jako dobro obeležena u obliku štapića sa zastavicom na vrhu tako da čeone lampe skoro da nam nisu bile potrebne.Često sam pravio kratke pauze od po 1 minut da bi obavezno popili koji gutalj vode.Blizu Skale Pastuhova na skoro 4800 rekoše mi da je Aca odustao od daljeg uspona.To me je začudilo jer je bio u punoj snazi dobro aklimatizovan još i glavni fotograf.Dogovor je bio da ga povremeno pustim napred da bi napravio koju fotografiju cele grupe prilikom uspona.No to ja njegova odluka .U međuvremenu mi i Dušan iz Podgorice odustaje.On je sve vreme imao problem sa novim cipelama koje su ga jako nažuljale pa sam pomislio da je to glavni uzrok njegovog odustajanja od daljeg uspona.Osećati bol na tim visinama Vam oduzima mnogo energije.Izlazak sunca nas je dočekao na samom prevoju na visini od 5300m.uz temperaturu od - 20 stepeni.Milan sa svojom grupom je bio na izohipsičnm delu nedaleko od nas.Hladnoća je ulazila u svaku poru našeg tela bez obzira na dobru opremu jer smo još bili u senci tako da smo požurili da što pre budemo na sunčanoj strani.Na ovom delu počinju i najveće krize kod penjača zato što Vas čeka duga izohipsična strana i savlađivanje visine od 350 m a vrh se nigde ne nazire tako da Vam prosto ubije volju za dalji uspon.Ono što je najbitnije za vođu ekspedicije da grupa ima poverenje u njega ,što je u ovom slučaju i bilo naročito ljudi koji se prvi put susreću sa velikom visinom.To poverenje ne sme da se izigra.Tempo sam tako prilagodio da je odgovarao celoj grupi,nije bilo zamora i bespotrebnog trošenja energije , što je i najbitnije bili smo kompaktna grupa bez razvlačenja.Posle kratke pauze krećemo dalje .Pred nama je nagli uspon staza koja vodi izohipsom skoro 300m.n.v.I to je na neki način i najteži deo uspona ne tehnički no više iscrpljujući.Savladavši taj deo ipred nas je još mali sličan detalj i onda izlazimo na zaravan odakle se i vidi vrh u obliku male piramide.Trebalo nam jeodatle oko tridesetak minuta i bili smo na vrhu iscrpljeni ali radosni.Sledi čestitanje i slikanje no ubrzo nadolaze sve više planinara tako da se odjednom stvorila gužva.Krenuli smo iz baznog kampa u 23.00 pred ponoć ,a na vrhu je prva grupa bila u 6.30 a mi u 8.00 što je fantastičan uspeh.Sledi silazak koji nimalo nije lakši od uspona.Iscrpljeni ,visoka temperatura oko + 30 stepeni vas dovodi da pri svakom koraku vam klecaju kolena.U 14 .00 svi smo bili u logoru.Milanova grupa , obzirom da su se ranije spustili odlučili su da se spuste do baznog Adolsju kampa što su i učinili.Nama ostaje da još jednu noć provedemo na 4200m pa sledećeg dana spust do baze.

Šta se dešavalo u međuvremenu u visinskom logoru dok smo bili na usponu?Aca je odustao od daljeg uspona na 4800m.otprilike i Dušan je odustao tu negde tako da su se zajedno spustali do logora.Po rečima Ace Dušan je bio dosta iscrpljen.Došavši do logora onako u mraku svako je otišao u svoj šator na spavanje.Acu budi pored sunčevih zraka i neobičan kašalj koji se čuo iz Dušanovog šatora.Ustavši naglo kako kaže odlazi kod Dušana i zatiče ga kako se bukvalno guši u kašlju sa krvavim ispljuvcima.Tog momenta ga Dušan i ne prepoznaje.Spremivši ga bukvalno ga izvlači iz šatora i polako sa velikim naporom spušta do ratraka koji je bio jedno 200 metara udaljen i sa njim do zičare pa gondolom do Azau pa do prve ambulante gde Dušan prima inekciju i uput da hitno mora u bolnicu koja je udaljena oko 30 km.Nije bilo mnogo razmišljanja nego su iznajmili taksi i njime odvezli do bolnice gde je Dušan i ostao.Na putu do bolnice kaže Aca nekoliko policiskih punktova zbog terorističkih akcija kako su rekli i da će biti policiskog časa.Vratio se taksijem baš u vreme policiskog časa gde nije bilo prijatno gledati cevi automata uperene u njega no policija je već znala kada su vozili Dušana i najavljen je povratak taksi vozila.Acu taksi dovozi do hotela gde je pre polaska već rezervisao sobu tako da se dva naredna dana lepo odmarao u društvu zanosnih ukrainki.Pa nek ide život!Sišavši sa planine saznajemo sve to a i podatak da je Dušan bio na velikom Petrovskom postu što je dodatno doprinelo iscrpljivanje organizma.Tog dana 09.07 posle okrepljujućeg tuširanja u Adolsju kampu krećemo za Srbiju pre toga navrativši u bolnicu za Dušana.Pustili su ga uz dijagnozu teške upale pluća davši mu pregršt inekcija koje će prilikom putovanja primati od strane naše doktorke Jelene Zovko iz Mostara.Na putu ka Rostovu Dušanu je bilo veoma loše.Visoka temperatura i groznica su ga tresle bez obzira na inekcije koje je na putu primao.Aleksandar Djajić - Djaja iz planinarskog društva Komovi je imao zavoj na levom nožnom palcu na kome je dobio smrzotine prilikom uspona na Elbrus.Na prevoju gde je i temperatura bila najniža oko - 20 stepeni osećao je hladnoću no teško mu je bilo da izvadi jaknu iz ranca.Telo reaguje neverovatno .Da bi zaštitilo unutrašnje organe ono perifernu temperaturu apsorbuje tako ako nismo dobro obučeni može doći do promrzlina pojedinih delova tela.Na Djajinom palcu bilo je dosta neprijatnih plikova.Odlučili smo da ujutru kad stignemo u Rostov posetimo bolnicu zbog Dušanovog stanja a ujedno i da se pregleda Djajin prst.Bilo je pet ujutru kada smo ulazili u grad.Parkiramo se na već starom poznatom mestu od ranije na parkingu velikog keja reke Don.Na keju se vidi tumaranje pijanih mladića i devojaka od noćnog provoda.Taksijem vozač Rajko ,Dušan ,Djaja i ja odlazimo do prve gradske bolnice.Rano je, pospan portir otvara vrata i vodi nas u prijemno odeljenje gde nas sačekuje ljutito korpulentna medicinska sestra a ubrzo se pojavljuje dežurni lekar podatut od spavanja a i sa zadahom alkohola.Nije krio ljutnju što smo ga probudili i pričao je nešto nepovezano tako da ga je Rajko i pored dobrog poznavanja ruskog jezika ništa nije razumeo.Oni nas ispratiše da idemo dalje a najbolje u urgentni centar.Pokupismo se što pre i izađosmo iz ove horor priče.Posle petnaestak minuta vožnje stigli smo u urgentni centar.Zgrada novoizgrađena a unutra sve u pločicama , gde malo kasnije i kapiramo zašto je sve u keramičkim pločicama.Unutra pravi horor.U jednoj prostoriji gde se na zidovima vide tragovi krvi leži na krevetu to jest stolu mladić sav krvav.Posle par minuta ulazi takođe momak sa krvavom glavom i uplakanom devojkom koja ga teši.Vidi se da je to dobio u tuči.Opet ulazi devojka sa velikom masnicom na oku .U jednom uglu sedi čovek zavijene glave i krvavog lica sav prljav mumlajući nešto.Djaja se krsti sa pitanjem šta je ovo?Uredno smo se prijavili na šalteru tako da posle jedno pola sata dolazi veoma ljubazna doktorka koja pregleda Dušana sa savetom da može da nastavi put sa određenom terapijom.Dolazi i Djaja na red.Dva mlađa doktora zaključuju da je prst u ozbiljnom problemu i da mora da ga obrade to jes skinu svu kožu koja se odvojila i sam nokat.Još jednom se krsti Djaja.Posle sat vremena obrade Djajinog prsta bez anestezije i dobijenog nokta kao suvenir vraćamo se našoj družini koja nas sa nestrpljenjem čekala.Put nastavismo ka Odesi gde smo stigli sledećeg dana i proveli u kupanju i razgledanju prelepog grada.U Beogradu smo stigli 13 jula u 5.00 ispred opštine N.Beograd.Grupno fotografisanje pa zagrljaji rastanka uz obećanja da ćemo se još viđati.

Od 26 učesnika ekspedicije 20 je izašlo na vrh Elbrus 5642m.

Zahvaljujem se svim učesnicima na ukazanom poverenju meni kao vođi i sa nadom da ih nisam razočarao i izneverio.Za jedno prelepo druženje i uzajamno poštovanje bez obzira što smo bili različite nacionalnosti i vere.
Neko je rekao pred Bogom smo svi isti kada to čovečanstvo shvati na planeti će zavladati harmonija i mir.

POSTIGNUTA VISINA POJEDINACA
1.Pavlović Dragan P.D.Radnički Beograd 5642 m.  
2.Jagoda Noveski P.D.Radnički- Beograd 5642 m.
3.Jasmin Čolaković P.SD.Prenj - Mostar 5642 m.
4.Bečirović Kemal P.D. Visočica - Visoko 5642 m.
5.Bečirović Kenan P.D.Visočica -Visoko 5642 m.  
6. Huseinbašić Irhad P.D. Visočica -Visoko 5642 m.
7. Ganibegović Hasan P.D. Visočica- Visoko 5642 m.  
8. Tanja Pavličić - P.D. Komovi - Podgorica 5642 m
9. Milan Radović P.D.Komovi - Podgorica 5642 m.
10.Aleksandar Djajić P.D.Komovi - Podgorica 5642 m.
11. Celevik Boris P.D.Komovi- Podgorica 5642 m
12. Petar Nolevtel P.D.Pelister - Bitolj 5642 m.
13. Radilovski Igor P.D.Pelister - Bitolj 5642 m.
14. Jovanović Mihajlo P.D. Adrenalin -Novi Sad 5642 m.
15.Davor Zelenika P.D. Adrenalin - Novi sad 5642 m.
16.Radičević Negoslav P.D.Kopaonik -Beograd 5642 m.
17.Marjanović Marko P.D.Kopaonik -Beograd 5642 m.
18.Marjanović Vlastimir P.D.Kopaonik- Beograd 5642 m.
19.Nikolić Zoran P.D.Kopaonik-Beograd 5642 m.
20. Molović Jelena P.D.Kopaonik-Beograd 5642 m.
21.Jelena Zovko PSD. Prenj - Mostar 5100 m.
22.Stevović Dušan P.D.Komovi -Podgorica 4900 m.  
23. Milena Glišović P.D. Stari Vah - Ivanjica 5000 m.
24. Ćurćić Zdravko P.D.Stari Vlah - Ivanjica 5000 m.
25. Aleksandar Tijanić P.D.Radnički -Beograd 4800 m.
26.Darko Lazarević P.D. Čelik - Smederevo 5200 m.

Tekst :Dragan Pavlović / Fotografije: Aleksandar Tijanić