IZVEŠTAJ SA PLANINARSKE AKCIJE MAJA JEZERCE

Maja Jezerce 2694 m.n.v.je najviši vrh Prokletija  nalazi se na teritoriji Albanije.Najlakši put do vrha je ići iz pravca Crne Gore iz Ropojanske doline Zastan preko graničnog kamena b17.Od Zastana do graničnog kamena je staza markirana i vidljiva u zimskim uslovima.Postoji letnja markacija staze kroz teritoriju Albanije ali se ta smer ne koristi zimi.

Iz Beograda smo krenuli u Četvrtak 13 marta u 22,20 iznajmljenim mini busom i sledećeg dana u 6,30 smo bili u Gusinju gde nas čekao Kamil planinar iz Poljske koji je kolima prešao oko1500 km samo da bih popeo vrh.Još 7 km.vožnje do sela Gorne Vusanje  prijava pograničnoj policiji.U 7,45 krećemo .Rajko naš legendarni vozač nam skraćuje muku pa nam teške rančeve ( 20-25 kg.)prebacuje još jedno 3 km.U 8.40 sa svim stvarima na leđima nastavljamo put do letnje karaule Ropojanski Zastan 3,5km.Stižemo u 10,45 i pravimo veću pauzu.U 11,30 polazimo markiranom stazom kroz šumu do graničnig kamena b17.Snega je bilo od samog polaska iz Zastana i sa povećanjem visine povećava se i visina snežnog pokrivača  i tu počinju naše muke propadanja i prćenja staze.U početku smo se smenjivali na svakih 50 koraka a kasnije na svakih 10.Sa čvrstinom snega nismo imali sreće ali sa vremenom da.Dan sunčan prelep.U16,20 smo na graničnom kamenu B17 i još stotinu metara na Albanskoj teritoriji postavljamo šatore na visini 1764m.Deonica od bivše karaule Zastan do graničnog kamena je 4,8km.

Vedra noć,zvezdano nebo.Temperatura u šatoru nula stepeni a vani možda par stepeni niže.To me nije oduševilo znajući da sneg neće biti dobar za hodanje biće propadanja.Po planu ustajemo u 3.00 i polako se spremamo očekujući Enka iz Plava koji treba u 2.00 da krene sa svojom grupom od Zastana i da oko 4.00 stigne do nas.U 4.15 pojavljuju se prve u mraku naizgled sablasne osobe na prevoju iznad našeg logora.To je naš Dobrica Delibašić i sa njim Ahmet.Posle 20 minuta stiže i Enko sa kolonom od 40 ljudi.Srdačan pozdrav i Enkovo obraćanje celoj grupi povodom rada na projektu liberizacije slobodnog prelaska granice u određenom periodu sa Crnogorske na Albansku teritoriju i obrnuto ( misli na grupe planinara).Meni ukazuje čast sobzirom da smo mi iz radničkog 2003 godine prvi popeli M.Jezerce da budem vođa ove ekspedicije.Moram da priznam nije mi baš mnogo imponovalo znajući da moram da prtim sneg.Krenuli smo i posle jedno 300 m. pređenih pod mojim vđstvom ostatak deonice sam prepustio mlađima i snažnijima da idu napred uz Enkovu i moju koordinaciju.Dolazak u podnožju vrha i izgled strme deonice do samog vrha je mnoge iz Enkove grupe odvratilo od završnog uspona.Iz moje grupe dvoje je odustalo.Oprezno smo počeli sa penjanjem uz adrenalinski doping.U 11.45 smo bili na vrhu.Na žalost nismo mogli previše da uživamo na predivan pogled surovih Prokletija jer nas hladan vetar sačekao na samom vrhu i primorao na brzi povratak.Opezno penjanje a još oprezniji silazak.U kampu smo bili u 15.00 pakovanje i nastavak spuštanja sada sa svom opremom na leđima do R.Zastana pa dalje do našeg mini busa gde nas je Rajko na istom mestu čekao.Završnica ove avanture je kafana u Andrijevici uz obilnu večeru.Unedelju u 6.00 smo stigli u Beograd.

Za vreme ove akcije ukupno smo prepešačili 34.5 km. i savladali visinsku razliku pri usponu 2200m.

Izveštaj sastavio: Dragan Pavlović m.br.213