Objavljena je kao zajednička akcija, u okviru akcije Planinarskog saveza Beograda i izvedena zajedno sa planinarima Pobede iz Beograda. Ipak, glavni akteri na usponu bili su planinari Radničkog i manja grupa planinara Železničara, jer su najsnažniji i najiskusniji planinari probili visoke snežne smetove, a ostali se kretali tim tragom, što je daleko lakše. To je i znak da ovo prosečni planinari u ovo doba godine ne mogi niti smeju izvoditi, bez sadejstva sa većom grupom sposobnih za veće napore. Zajedničkim koordiniranim naporima se postiže više. A ova se akcija izvodi onda kada je najteže.

Hajla je predeo u ovo doba godine poznat po visokom snegu i niskim temperaturama.

Ovo je inače akcija koju više godina zaredom vodi u februaru Tomica Delibašić, ovaj put u ime planinarskog društva Radnički. U organizaciji Pobede na čelu sa Milanom Lončarom je prethodno minibusom doputovalo 16 planinara, a u organizaciji koju je vodio Tomica Delibašić preostalih 20 planinara. Bila je koordinirana zajednička akcija.

Krenuli smo redovnom autobuskom linijom za Rožaje, 15. februara u 0,7 časova, stigli u Rožaje u 14,30 časova, prevezli se traktorom do planinarskog doma u Bandzovu, gde su ranije bili pristigli planinari Pobede, devet naših se smestilo u preostalim ležajevima doma, a ostali u kolibi koja je takođe uslovna, sa šporetom na drva, što je najbitnije.

Na uspon smo krenuli 16. februara u 7,00 časova, od doma u Bandzovu, a sa planinarima Pobede i onim koji su stigli sa dva vozila, bilo je ukupno 36 planinara, plus tri domaćina, ukupno 39 planinara na usponu. Vrh je popelo 32 planinara, svi planinari Radničkog koji su krenuli na akciju, kao i veći deo ostalih.

Na čelu kolone se smenjivalo pet do deset najizdržljivijih, što je omogućilo da se prtinom ostali kreću, a veći deo uspona trebalo je probijati visok sneg, da bi sa prvog grebena na Brahim bregu nadalje trebalo staviti dereze, što je već bilo lakše za kretanje, ali je trebalo biti oprezniji.

Pošli smo u uslovima vedrog neba, a na grebenu se vreme naglo počelo kvariti, brzo su nailazili snežni oblaci, nošeni vetrom, tako da se vidik mestimično i na momente otvarao, a valjalo je štiti oči i lice. Došlo je i do naglog pada temperature, kažu da je sutradan ujutro u Rožaju zabeleženo -18C, što znači da je u Bandzovu i na planini bilo daleko niže.

Slika 4. Prva grupa na vrhu

Posle druženja u noći nakon akcije, uz šporet i krompire koje smo pekli, a čitav dzakčić smo potrošili, prespavane noći, ujutro smo peške sa stvarima sišli niz dolinu Ibra do Rožaja, kod Kere probali ćevape, i u 13 časova autobuskom linijom krenuli za Beograd, gde smo stigli u 19,30 časova.

Treba zabeležiti druženje sa domaćinima, koji su se pobrinuli da ovo postaje zanimljiva tradicionalna akcija, na koju rado idu svi oni koji su jednom osetili draži akcije.

Vredno je zabeležiti učesnike koji su bili kao učesnici akcije Radničkog, odnosno koje je vodio Tomica Delibašić, a to su: Ivan Petrović, Ivana Mišković, Dragan Vuletić, Nikola Selaković, Iva Gora Mišković, Ivan Djukić, Vera Antić, Božidar Ćirić, Ljuba Radovanović, Života zvani Žilijen, a iz Batočine nam se pridružio Dejan Stanojević iz društva Vrbica, ukupno 12 u autobusu, a pored toga treba dodati one koji su došli kolima i sa nama delovali na usponu, odnosno posebno pomagali kod prćenja snega, a tu su požrtvovani bili Bane Janković i Aca Jovičić, to su sledili Jelena Filipović, Goran Stamenković, Zoran Filipović, Dare... Nisu zaostajali ni Pobedaši, idući našom prtinom.

Svi učesnici zaslužuju pohvale na požrtvovanosti, vođa nikoga ne zaboravlja, naročito ne one koji su bili na vrhu, ističući posebno domaćina Sutka koji je ba čelu bio agilan kod probijanja smetova, kao i Kokana koji se potrudio da sve posle uspona dočeka sa toplim čajem i brunuo se o čitavoj organizaciji.

Ova akcija ostaje u sećanji i po druženju i zajedničkoj međusobnoj požrtvovanosti.

A i po tome da se nekad može više od mogućeg!

Februara iduće godine, eto nas opet Hajli u pohode!