Објављена је као заједничка акција, у оквиру акције Планинарског савеза Београда и изведена заједно са планинарима Победе из Београда. Ипак, главни актери на успону били су планинари Радничког и мања група планинара Железничара, јер су најснажнији и најискуснији планинари пробили високе снежне сметове, а остали се кретали тим трагом, што је далеко лакше. То је и знак да ово просечни планинари у ово доба године не моги нити смеју изводити, без садејства са већом групом способних за веће напоре. Заједничким координираним напорима се постиже више. А ова се акција изводи онда када је најтеже.

Хајла је предео у ово доба године познат по високом снегу и ниским температурама.

Ово је иначе акција коју више година заредом води у фебруару Томица Делибашић, овај пут у име планинарског друштва Раднички. У организацији Победе на челу са Миланом Лончаром је претходно минибусом допутовало 16 планинара, а у организацији коју је водио Томица Делибашић преосталих 20 планинара. Била је координирана заједничка акција.

Кренули смо редовном аутобуском линијом за Рожаје, 15. фебруара у 0,7 часова, стигли у Рожаје у 14,30 часова, превезли се трактором до планинарског дома у Банџову, где су раније били пристигли планинари Победе, девет наших се сместило у преосталим лежајевима дома, а остали у колиби која је такође условна, са шпоретом на дрва, што је најбитније.

На успон смо кренули 16. фебруара у 7,00 часова, од дома у Банџову, а са планинарима Победе и оним који су стигли са два возила, било је укупно 36 планинара, плус три домаћина, укупно 39 планинара на успону. Врх је попело 32 планинара, сви планинари Радничког који су кренули на акцију, као и већи део осталих.

На челу колоне се смењивало пет до десет најиздржљивијих, што је омогућило да се пртином остали крећу, а већи део успона требало је пробијати висок снег, да би са првог гребена на Брахим брегу надаље требало ставити дерезе, што је већ било лакше за кретање, али је требало бити опрезнији.

Пошли смо у условима ведрог неба, а на гребену се време нагло почело кварити, брзо су наилазили снежни облаци, ношени ветром, тако да се видик местимично и на моменте отварао, а ваљало је штити очи и лице. Дошло је и до наглог пада температуре, кажу да је сутрадан ујутро у Рожају забележено -18Ц, што значи да је у Банџову и на планини било далеко ниже.

Слика 4. Прва група на врху

После дружења у ноћи након акције, уз шпорет и кромпире које смо пекли, а читав џакчић смо потрошили, преспаване ноћи, ујутро смо пешке са стварима сишли низ долину Ибра до Рожаја, код Кере пробали ћевапе, и у 13 часова аутобуском линијом кренули за Београд, где смо стигли у 19,30 часова.

Треба забележити дружење са домаћинима, који су се побринули да ово постаје занимљива традиционална акција, на коју радо иду сви они који су једном осетили дражи акције.

Вредно је забележити учеснике који су били као учесници акције Радничког, односно које је водио Томица Делибашић, а то су: Иван Петровић, Ивана Мишковић, Драган Вулетић, Никола Селаковић, Ива Гора Мишковић, Иван Ђукић, Вера Антић, Божидар Ћирић, Љуба Радовановић, Живота звани Жилијен, а из Баточине нам се придружио Дејан Станојевић из друштва Врбица, укупно 12 у аутобусу, а поред тога треба додати оне који су дошли колима и са нама деловали на успону, односно посебно помагали код прћења снега, а ту су пожртвовани били Бане Јанковић и Аца Јовичић, то су следили Јелена Филиповић, Горан Стаменковић, Зоран Филиповић, Даре... Нису заостајали ни Победаши, идући нашом пртином.

Сви учесници заслужују похвале на пожртвованости, вођа никога не заборавља, нарочито не оне који су били на врху, истичући посебно домаћина Сутка који је ба челу био агилан код пробијања сметова, као и Кокана који се потрудио да све после успона дочека са топлим чајем и брунуо се о читавој организацији.

Ова акција остаје у сећањи и по дружењу и заједничкој међусобној пожртвованости.

А и по томе да се некад може више од могућег!

Фебруара идуће године, ето нас опет Хајли у походе!