ВИТОША - ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ

         Са паркинга иза Oпштине око 23.00 кренусмо за Витошу. Са возачем, нас 21 и минибус пун ствари. Журимо да што пре изађемо из града па правац Ниш. У Београду, иза нас остаје прохладна ноћ- температура пада на -10⁰С. Полако пролазимо скретање за Смедерево, Пожаревац и коначно стајемо на ОМВ пумпи код Алексинца. И док одмарамо, пристиже и Миланка Арсић са својом групом, кренули су и они за Бугарску. За разлику од нас они иду нешто даље- за Боровец. После краће приче настављамо пут преко Ниша и обилазницом, поред Пирота, стижемо на границу. Кратко задржавање на нашој страни, а онда на бугарској, као и увек- посебна процедура, не са неким ваљаним разлогом, али увек је тако тек да се зна.

         У Софију стижемо око 7.00 по нашем времену, по бугарском у 8.00. На улицама само ко мора, једва нађосмо један отворен бар у главној улици. И док убијамо време, док се потпуно не раздани, пијуцкамо кафу и надамо се добром проводу. Коначно крећемо у обилазак Руске цркве. Црква у руском стилу са златним куполама једно време била је и дипломатска црква, сад отворена за све посетиоце. Настављамо пут поред цркве Свете Софије до цркве Свете Недеље. Стара црква у којој се налазе мошти српског краља Милутина у ковчегу са поклопцем од стакла (људи су некада били дефинитивно нижи).

         Софија има и Метро који још није у функцији како је планирано (немају средстава), али колико се добро види у самом центру нешто се раскопава. Пиротска улица у центру Софије, види се као код нас, како на телевизији кажу НЕДОСТАЈУ ИНВЕСТИЦИЈЕ. И коначно пијаца коју брзо прођосмо па у једној од уличица- на ручак. Конобарица изненађена толиким бројем људи у рано пре подне само клима главом, врти се нешто, али ништа не доноси. Коначно стиже и пилећа чорба коју они зову супа- у сваком случају укусна. Коначно крећемо за Витошу. Планина висока преко 2000м, до дома има око 15км.

          Полако пада ноћ и после неких пола сата смо у дому БЕЛИТЕ БРЕЗИ. Дом је старе градње, са камином у дневној соби, столовима од дебелог дрвета, одише романтиком.

1.1.2011. Полазак до Моминих скала путем око два километра од дома. Дан сунчан тако да се у даљини виде врхови планина око Софије. Настављамо пут уз Витошу према Голом врху. На Витоши има више домова, неки не раде али се види да су некада били максимално посећени. Код задњег дома скрећемо лево стазом кроз шуму и за једно сат времена излазимо на пртину која води на зараван између два врха. У даљини се види врх Витоше са жичаром и домом. После краћег задржавања и сликања, силазимо пречицом до Моминих скала и БЕЛИХ БРЕЗА.

2.1.2011. Полазимо у 8.00 за Боровец. Пут води кроз Софију, преко Благојевгорада, до Боровеца доста добрим путем око 135км. На Рили и Пирину доста снега у долини га уопште нема. Боровец, стари градић са кућама уређеним као кафанице, иначе са Витошом главни зимски центар у Бугарској. Полазимо према Благојевгораду и Рилском манастиру. Колона возила из Софије и Македоније, мада се нађе и неко возило са таблицом БГ. У сумрак стижемо пред капије Рилског манастира. На брзину се фотографишемо и обилазимо манастир, иначе највећи и најпознатији манастир у Бугарској смештен испод белих врхова планине Риле. У Софију стижемо ноћу и у дому смо око 20.00

3.1.2011. Полазимо за Београд, после краћег лутања пролазимо кроз Софију и правац Србија. Иначе, у Софији су слабо обележени путни правци. За Београд само једна табла и то већ на изласку из града. Краће се задржавамо у кафани на изласку из Сићевачке клисуре, па преко Ниша и Алексинца стижемо у Београд око 20.00.

Путопис саставио: Златко-Злаја Костић