Бјеласица 2007.

Уцесници: Макарије, Мира, Јагодица, Чика Бане, Дуњић, Поп, Бане ,Маја, Чеда, Срки, Горан, Стојић, Иван.
Организатор :Снежаница
Вођа: Жељко

29.11. 07

Полазак из Београд,свраћамо у Кајмакчалан да се поздравимо са друштвом, то траје, Злаја нас вози на станицу, каснимо, узбуђена сам, наши возови, не престајем да их обожавам,имамо дупле резервације, још нисмо ни кренули а већ морамо да се “бијемо” Уз пуно смеха сместамо се у слободан купе и полазимо пут Црне Горе.

 

30.11.07
Долазак у Мојковац, бурек, ракијица и успон до дома. Брсково. Почиње киша, време лоше,одлучујемо да неидемо на песацење, одмарамо учим да цепам, дрва, чини ми се да сам рођена за секиру!

 

01.12.07
Жестока тура! Зекова глава 2.117 м.н.в Црни врх 2.139 м.н.в повратак преко Шишког језера, и ако смо кренули јако рано и нисмо правили веће паузе,ухватио нас је диван романтичан мрак, али после 13 сати хода трагови од медведа на које смо налетели били су нам смешни иако су били свези! Групишемо се у наша колона се пробија кроз шуме Бјеласице до пута који води до дома и смех надјачава умор! Овде ћу споменути и један догађај који треба да служи као пример: наш отац Макарије је одлучио да се одвоји од групе и иде другим путем (ни сам не зна зашто је то урадио). Све је било ОК док није налетео на трагове медведа који му нису као нама били нимало смешни. Одлучује да ноћ проведе у оближњем катуну и да се више никада не одвоји од своје мечке, пардон од своје групе! Укупно пређених километара за тај дан 40. По повратку у дом отварамо шампањац, стални учесници ове сад већ традиционалне акције већ знају, прослава Снежанициног рођендана, уз пуно доброг вина и расположења, 7 врста ракије и наше неизбежне и непоновљиве пријатеље Горштаке певамо дубоко у ноћ!

02.12.07
Полазимо на дивну туру за уживање. Гребенска тура : Маринковац 1.680м.н.в Бјелогривац 1.970м.н.в Турјак 1.912м.н.в Мучница 1.809. Све је под снегом, прелепо, заиста сам узивала, Бјеласица се још једанпут показала као права лепотица! Овде се делимо - један део групе се враћа кућама а други остаје још један дан.

03.12.07
Цео дан пада киша!Одлучили смо да поједемо све залихе хране (залихе пића смо одавно попили). Када су нам остале још само јабуке ресили смо да кренемо! Долазе и наши Горштаци да нас испрате. Одлазимо прво до куће Божовића да се испоздрављамо,то поздрављање је трајало пар сати, са пар литара ракије. Баклавица би рекао: “Ја знам за ред” и ми смо знали за ред па једва некако успесмо да устанемо а да не увредимо домаћина. Док смо још могли да ходамо одосмо и до Вескове куће да се и тамо “испоздрављамо”. Почесмо са новом литром кад ето ти насих Божовића већ се ужелели па досли да се јос једном поздравимо…. Седамо у такси, погађате - каснимо на воз, али имамо још таман толико времена да свратимо у две локалне кафане, учествујемо у две локалне туче са насом сад већ браћом Горштацима да на време утрчимо у воз, пистаљка се чује, смејемо се без престанка, грлимо се, љубимо. Желимо да се сто пре поново видимо на насем или њиховом терену, небитно је!

Акција успешна!

БЈЕЛАСИЦЕ, ВОЛИМ ТЕ!