Извештај са акције ДЕЛИ ЈОВАН-ВРАТНА-РАЈАЧКЕ ПИВНИЦЕ

Мада је месец Новембар обично са прохладним јутрима, и са поприлично кише

планирао сам ову акцију надајући се да ће нас послужити време и био сам у праву. Субота шест сати полазимо са паркинга иза општине нови Београд. Време лепо мало свеже идеално за путовање. Нас седамнајест мало неиспавани али весели будући да се већина познаје са предходних путовања кренусмо према Вељковој Крајини и Неготину. План пута је да се обиђе Вратна и прве две капије, музеји у Неготину, стара црква, црква Свете Троице, Рајачке пивнице и назад у Неготин на ноћење, а сутра на Дели Јован па за Мајданпек и Рајкову Пећину и правац Београд.

Кратак одмор у Кучеву у кафићу ПОДРУМ где сам још из Раброва наручијо кафу за друштво, и наставак пута преко Неготина и Клокочевца за Штубик и Вратну. Пролазећи кроз село Јабуковац пред локалном кафаном видимо Победин минибус и стадосмо да видимо ко има од познатих. А тамо две симпатичне плавушице и возач, кажу наши отишли на туру а и ми за око пола сата идемо за Вратну.

настављамо пут, стижемо пред Манастир Вратна и монахињама дајемо поклон за манастир, чујемо кратку причу о историји Манастира тад стиже и Победин комби па ми заједно са симпатичним путницама кренусмо према прве две капије. За пењање  до њих воде два пута, један из дворишта манастира тежи и други пре манастирске капије са десне стране  добро маркираном стазом. Пут настављамо према Неготину и манастиру Буково. Сам манастир лепо изгледа у долини окружен шумом, неких шест километара пре Неготина. У Неготину разгледање музеја и полазак за пивнице око петнајест часова.

У пивницама у овом времену увек има некога тако да се може купити вино и ракија без неке најаве. Настављамо пут Према Рогљевачким пивницама код Петка где му пописмо специјално вино ,,ТАЈНА,, прилично добро али где је ту тајна не схватисмо.

Недеља ујутро осам сати полазимо са водичем из друштва Дели Јован према Стеванским ливадама и око пола десет на успон. Иде се некада асфалтним путем а сад препуним рупа и после око километар скреће се на стазу која се благо пење према мањем врху. Пут настављамо сад већ кроз шикару и дивље купине пратећи ограду резервата  према већем такозваном безименом врху. На врху пуца поглед на Борски сто и Велики крш. Репетитор се види у дањини и ми пут настављамо  гребеном маркираном стазом уз ограду резервата. По стази се види да Дели Јован није много посећена планина, у доброј мери зарасла у шикару и купину мада на местима где је то потребно добро маркирана.

На врху код репетитора смо око петнајест часова мало каснимо и после сликања готово трчећим кораком се спуштамо путем према Стеванским ливадама. После мањег квара на минибусу после Пожаревца у Београд стижемо у 24.00

Упозорење: не уздајте се много у возаче обично не познају пут даље од Београда и Панчева

Хвала на помоћи колегама из друштва ,,Дели Јован,, без њихове помоћи ова акција не би била тако успешна

Путопис саставијо: Златко-Злаја Костић