Извештај са акције РАМАЋКИ ВИСОВИ

-----Кренуло је  нас осамнајест минибусом преко Младеновца, према Опленцу по изузетно

лепом дану за ово доба године. После краћег задржавања за јутарњу кафу пут настављ-

амо преко доње Шаторње скренувши лево према манастиру Никоље. Манастир се налази

у удолини Никољског потока, ограђен зидом,лепо уклопљен у амијент и увек посећен.

После приче о манстиру и његовој историји пут настављамо преко Страгара за село

Рамаћа.

Само село се налази у залеђини два не баш висока брда па их у народу називају

по имену села Рамаћки висови. Док се село још полако буди обилазимо стару цркву

Куманица која се налази на улазу у село поред старог сеоског гробља. Црква изгледа

мало чудно, грађена у предњем делу од дрвета у задњем од камена не личи ни на једну

цркву мени досад виђену , у сваком случају Аутентично.

Пошто је стари свештеник болестан после краћег разгледања упутисмо се према

Десимировој кући. Инаће Десимир је висок дедица за изузетно добрим и великим

подрумом пуним бурадима Јабукове и Шљивове ракије, на којима у неком организованом

нереду стоје гајбе са тек донетим Јабукама Пошто  је знао да долазимо Десимир нас

дочекује на прагу подрума са напола отвореним вратима. После напорног пута пробасмо ракију

више пута, за нас познаваоце сасвим нормално, за оне који први пут долазе мало

чудно. У међувремену дођоше и комшије са сиром, кајмаком и лепињама тако да поче

дегустација и куповина па се и они у први мах мало зачуђени ослободише и наста ларма.

Идемо сеоским путем око нас сељаци само гледају па кад чују да смо из Београда све им

јасно, а кад чују где идемо ништа им није јасно. Сам успон на висове није ни напоран ни

дуг, иде се колским путем кои је у доброј мери унистила вода и кои баш и није у честој

употреби.После око пола сата скрећемолево и спуштамо се са друге стране према ливади

у подножју. Около пропланци у даљини се као на длану види Рудник и Цвијићев врх тако

да Фото апарати само шкљоцају. После краћег одмора на ливади настављамо пут кроз

шуму, около пропланци,чују се птице, па нека ми неко каже да постоји лепша земља од

СРБИЈЕ.

Код Бојића куће кратак одмор, а затим према манастиру Вољевча где се на око пар

километара пре раздвајамо и нас шесторо кренемо необележеном стазом. После око два

километра полако се спуштамо и скрећемо лево и онда низ брдо кроз шуму, после пола

сата наилазимо на маркирану стазу и недалеко на манастир Вољевча. Долази и прва

Група са Бобаном па заједно разгледамо манастир и спомен собу. Пут настављамо према

Аранђеловцу и око 21.00 стижемо у Београд.

Путопис саставио: Златко-Злаја Костић.