ИЗВЕШТАЈ СА ПЛАНИНАРСКЕ АКЦИЈЕ МАЈА ЈЕЗЕРЦЕ

Маја Језерце 2694 м.н.в.је највиши врх Проклетија  налази се на територији Албаније.Најлакши пут до врха је ићи из правца Црне Горе из Ропојанске долине Застан преко граничног камена б17.Од Застана до граничног камена је стаза маркирана и видљива у зимским условима.Постоји летња маркација стазе кроз територију Албаније али се та смер не користи зими.

Из Београда смо кренули у Четвртак 13 марта у 22,20 изнајмљеним мини бусом и следећег дана у 6,30 смо били у Гусињу где нас чекао Камил планинар из Пољске који је колима прешао око1500 км само да бих попео врх.Још 7 км.вожње до села Горне Вусање  пријава пограничној полицији.У 7,45 крећемо .Рајко наш легендарни возач нам скраћује муку па нам тешке ранчеве ( 20-25 кг.)пребацује још једно 3 км.У 8.40 са свим стварима на леђима настављамо пут до летње карауле Ропојански Застан 3,5км.Стижемо у 10,45 и правимо већу паузу.У 11,30 полазимо маркираном стазом кроз шуму до граничниг камена б17.Снега је било од самог поласка из Застана и са повећањем висине повећава се и висина снежног покривача  и ту почињу наше муке пропадања и прћења стазе.У почетку смо се смењивали на сваких 50 корака а касније на сваких 10.Са чврстином снега нисмо имали среће али са временом да.Дан сунчан прелеп.У16,20 смо на граничном камену Б17 и још стотину метара на Албанској територији постављамо шаторе на висини 1764м.Деоница од бивше карауле Застан до граничног камена је 4,8км.

Ведра ноћ,звездано небо.Температура у шатору нула степени а вани можда пар степени ниже.То ме није одушевило знајући да снег неће бити добар за ходање биће пропадања.По плану устајемо у 3.00 и полако се спремамо очекујући Енка из Плава који треба у 2.00 да крене са својом групом од Застана и да око 4.00 стигне до нас.У 4.15 појављују се прве у мраку наизглед сабласне особе на превоју изнад нашег логора.То је наш Добрица Делибашић и са њим Ахмет.После 20 минута стиже и Енко са колоном од 40 људи.Срдачан поздрав и Енково обраћање целој групи поводом рада на пројекту либеризације слободног преласка границе у одређеном периоду са Црногорске на Албанску територију и обрнуто ( мисли на групе планинара).Мени указује част собзиром да смо ми из радничког 2003 године први попели М.Језерце да будем вођа ове експедиције.Морам да признам није ми баш много импоновало знајући да морам да пртим снег.Кренули смо и после једно 300 м. пређених под мојим вђством остатак деонице сам препустио млађима и снажнијима да иду напред уз Енкову и моју координацију.Долазак у подножју врха и изглед стрме деонице до самог врха је многе из Енкове групе одвратило од завршног успона.Из моје групе двоје је одустало.Опрезно смо почели са пењањем уз адреналински допинг.У 11.45 смо били на врху.На жалост нисмо могли превише да уживамо на предиван поглед сурових Проклетија јер нас хладан ветар сачекао на самом врху и приморао на брзи повратак.Опезно пењање а још опрезнији силазак.У кампу смо били у 15.00 паковање и наставак спуштања сада са свом опремом на леђима до Р.Застана па даље до нашег мини буса где нас је Рајко на истом месту чекао.Завршница ове авантуре је кафана у Андријевици уз обилну вечеру.Унедељу у 6.00 смо стигли у Београд.

За време ове акције укупно смо препешачили 34.5 км. и савладали висинску разлику при успону 2200м.

Извештај саставио: Драган Павловић м.бр.213