УСПЕШАН ИЗЛАЗАК НА ВИТЛОВЕ И ВЛАСУЉУ

20.03.- 24. 03. 2008

Среда 20. Март једанаесточлана екипа у касним вечерњим сатима креће из Београда пут Тјентишта где стижемо следећег дана у раним јутарњим сатима .Придружују нам са јос три планинара : Белма Хускић из Сарајева,Мицхал Стришко из Словачке и Зоран Новаковић из Бања Луке.Наш возач Рајко,  скраћује нам муке , са мини бусом улази у кањон Сухе једно 2,5 км. Наравно та вожња  је коштала по 1 еуро наплаћен од стране службеника националног парака Перућица.Са ранчевима тешким преко 20 кг настављамо пут каТрновачком језеру.Дан сунчан, након једног километра сувог макадама прелазимо на снежну површину на нашу срећу без пропадања.После 6 сати ходања и дахтања долазимо до Трновачког језера које је покривено леденом кором.Невероватан призор зимске идиле.На средини језера две силуете воде посебну битку , то су два пецароша не питасмо их одакле су . Ликови покушавају да пробуше рупу на средини језера и да на Ескимски начин пецају рибу.Но нису очекивали како кажу да је толика дебљина леда па се нису богзна како припремили.Остависмо их у њиховим јадиковкама и за непуних сат времена стигосмо до Рудинских катуна који се налазе на 1600м.н.в. где се нас једанаесторо сместисмо у један катун а наши пријатељи Босанци одлучише да подигну своје шаторе.

Тог дана смо прешли 9900м и савладали висинску разлику од 700м.

У 17 х сви смо били у својим врећама , јер нас чекало рано устајање и нај напорнији дан. Треба доћи и попети Велики Витао висине 2396м.

Шта рећи о спавању у катуну ?.Незна се које колико дрва настругао хрчећи.Било је и повика .Хеј Љубо престани да хрчеш !!!!!!!!!.Ма не хрчем ја него Црни!!!. Но прегурасмо ту ноћ ,  прва је и најтежа јер треба се из конфорних услова прилагодити на неконфорне услове у катуну.

У 2,30 после поноћи Ђура нас буди . Има човек неки чудан сат са још чуднијим звуком мртве да пробуди.У 3,30 смо били потпуно спремни за покрет. Тог дана нам је био план да преко Бојанских врата дођемо до подножја великог Витла и извршимо успон на сам врх.Време наизглед тмурно . Поједини врхови су у облацима. Кренусмо Ђура Милошевић главни вођа успона са својим ГПСом иде на челу већ формиране колоне . Човек био прошле године снимио маршуту кретања тако да и у случају магле неће бити проблема.После 10 минута од поласка наилазимо на експониране деонице под нагибом тако да смо принудјени да стављамо дерезе.У 7.00 смо на превоју Бојанских врата 2142м.н.в.Недалеко од нас у облаку се назире врх Великог Витла.Проблем је што се морамо спустити једно 200м.ниже да бих дошли до самог подножја и отпочети сам успон..Спуст поред Трзивке кроз Ордене долове па успон на седлу 3,5 сати хода.Врх је у облаку а чују се и гласови наших другара који су отпочели успон.Изненада као да је неко направио рупу у облаку и сунчани зраци почеше да нас милују по лицу. Би нам лакше и за неких 30минута нађо смо се сви на сунцем обасјаном врху Великог Витла .После кратког предаха и дегустације Михелове алве почесмо се спустати истом стазом.У 17 часова сви смо били у катуну где започесмо ритуално кување супа и топљење снега да бих припремили потребну количину воде за наредни дан.Тог дана смо прешли 14 км и савладали висинску разлику при успону 1350м. исто тако при спуштању.

Следећег дана кренусмо у 4.00 ујутру под светлошћу месеца и дивног звезданог неба, неки погасише чеоне лампе јер је видљивос била јако добра.Истом стазом опет на Бојанска врата где дочекасмо предиван излазак Сунца па према југу на Власуљу и њен врх Волујак 2336м. Предиван поглед на Витлове,Трновачки Дурмитор,Маглић, у даљини се виде Комови и Дурмитор.Кренусмо даље са малим спустом па опет успон на Волујак и врх Студенац 2296м.и на крају спуштање преко Рудинског кома на Рудинске колибе.Иза нас остадоше пређених 10км. и савладана висинска разлика од 1075 м при успону и тако при силаску.

У недељу смо устали у 4.00, спаковали ствари и видно расположни кренули кањоном Сухе ка Тјентишту где насје дочекао наш возач Рајко. Свратили смо у ресторан Антика у Фочи и пробали њихове специјалитете.И на крају посета манастиру Добрун. Духовно окрепљени    стигли смо у Београд у 20 часова.

Успон 1350м

Спуштање 1350м.

Успон 1075 м.

Спуштање 1075м.

Четврти дан: Прешли 12,400 м.

Спуштање 920 м.

Драган Павловић П.Д.Раднички Београд – организатор и вођа акције.

Ђура Милошевић П.Д.Адреналин. Н.Сад – вођа успона.

Звездан Грујић П.Д. Железничар Београд.

Дојчиновић Љубиша П.Д.Јосиф Панчић Београд

Владан Степановић П.Д.Победа Београд

Негомир Гајинов П.Д.Вилина водица Н.Сад

Гордана Трмчић П.Д.Рујно Ужице

Добрица Дабовић П.Д.Врбица В.Плана

Влада Сремчевић П.Д.Железничар Београд

Александар Урошевић П.Д.Победа Београд

Зоран Новаковић П.Д.Козара Бања Лука

Белма Хускић П.С.Д. Енергоинвест Сарајево

Мицхал Стришко ( Словачка) П.С.Д.Енергоинвест Сарајево